Ovo je dobra i razborita diplomatsko-istorijska analiza slučaja sa osvrtom na sociopsihološki profil protagonista. Očigledno je da austrijska ambasada u Beogradu, mesno nadležna za mesto gde je podignut spomenik, ili ne zna za red ili pravi provokacije. Da li će ih neko opomenuti da i ovde važi diplomatski protokol?
Preporuke:
0
0
2
petak, 21 avgust 2009 21:41
Ala
Austrijska ambasada i ovde i u svetu boluje od "Habzburskog sindroma nekadasnje velicine".
Na seminarima na svetski poznatim univerzitetima, mozete redovno da cujete nekog treceg sekretara austrijske ambasade kako deklamuje da su Srbi izazvali Prvi svetski rat?!
Mein Gott!
Kada ga upitate o politicko-ekonomskoj situaciji tog vremena,odnosa sila u Evropi i njihovim pretenzijama,tu nastaje problem...
Znacajan broj turskih intelektualaca i diplomata nije se odrekao Osmanskog carstva,naprotiv.Cak traze reviziju i novo vrednovanje tog perioda.Po nagovestajima treba da se odrzi na univerzitetu u Hajdelbergu.
Ako pomenuti Burgermeister(umlaut na u) bude prisutan ,svasta moze da se ocekuje...
Odlicna analiza.
Preporuke:
0
0
3
petak, 21 avgust 2009 21:51
Baja Patak
@Posmatrač: Potpuno je jasno da austrijski diplomata i dalje na područje na kome bi voleo da vidi spomenik Osmanlijama, i danas - 80 godina posle sloma Austro-Ugarske nostalgično gleda kao na područje koje je, ustvari, njegovo. Tu nema nikakve zabune.Tako je bilo i tako će uvek biti. Oni se ne menjaju. Lokalni gradonačelnik (načelnik mesne zajednice, ili štajaznam?), kao i gostujući Mađar, duvaju, podanički, u istu tikvu. Ali, to podizanje spomenika neprijateljima nije sasvim usamljeni fenomen.Negde početkom ove godine, u jednom mestašcu u Holandiji, na holandsko-nemačkoj granici, pojavila se slična inicijativa - podizanje zajedničkog spomenika borcima protiv nemačkog okupatora i poginulim nemačkim okupatroskim vojnicima. Uprkos novopoečenom "EU bratstvu-jedinstvu", i nestanku granica, ta inicijativa je od strane Holanđana bila odbijena. Kako li će reagovati Srbi na mogući spomenik Osmanlijama? Ne bi me baš mnogo začudilo ako neki Eurofili počnu i sa prikupljanjem dobrovoljnih priloga, jer - zaboga, to bi se dopalo jednom austrijskom diplomati.
Preporuke:
0
0
4
subota, 22 avgust 2009 00:26
Jozef K.
Ustvari, na ovom "malom slučaju" može se videti manje-više otvoren poziv Austije Turskoj da se dogovore oko Srbije! Osećaju tajming. I tu se nema šta uvijati, ne zove se to nikako drugačije!
Preporuke:
0
0
5
subota, 22 avgust 2009 10:52
Gavrilo Princip
Kada u sred Šenbruna bude podignut spomenik pomirenja Gavrilu Principu i Nadvojvodi Ferdinandu Habsburškom, koji je poginuo pohodeći Bosnu da bi nadzirao vojne manevre na kojima je 400000 austro-ugarskih vojnika o vidovdanu 1914. godine uvežbavalo operaciju kaznene ekspedicije protiv Srbije, tek ćemo tad razmotriti da li su austrijske "pomiriteljske" želje iskrene.
Preporuke:
0
0
6
subota, 22 avgust 2009 13:08
FORum LIvi
Dobronamerna primedba,Cele Kula je podignuta posle boja na Cegru a ne na Deligradu .Ciao!
Preporuke:
0
0
7
subota, 22 avgust 2009 18:43
vuk
Hoće li se potom pojaviti potreba da se kao primer „saradnje pobednika i poraženih“, uz čegarsku „Ćele kulu“ podigne i spomenik onoj vojsci koja je kod Deligrada za sobom ostavila taj spomenik sadizmu?
Ćele kula nije na Čegru već u Nišu.
Podignuta je od lobanja srpskih vojnika poginulih na brdu Čegar pored Nisa, a ne kod Deligrada koji se nalazi u blizini Aleksinca.
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 24 avgust 2009 09:26
Apostata
Moram da ispravim autora teksta jer mu se potkrala mala greška. Naime, bitka kod Sigeta odigrala se 1566. godine a ne 1544. godine kako je navedeno u tekstu. Za vrijeme opsade Sigeta umro je turski sultan Sulejman Veličanstveni (1520-1566)pa je tadašnji veliki vezir Mehmed-paša Sokolović danima od svojih vojnika krio sultanovu smrt dok nisu osvojili grad.
Što se tiče podizanja spomenika turskoj vojci predlažem da se podignu i spomenici drugim okupatorskim vojskama (njemačkoj, austrougarskoj, bugarskoj, mađarskoj i dr.) čime bismo dokazali da smo pravi "Europljani".
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 24 avgust 2009 13:28
Rodoljub
Gospodo, otidnite u Niš, nije daleko. Pogledajte najpre spomenik na Čegru, a onda stanite pred Ćele-Kulu sa otvorenim srcem, ako smete!
Ako i posle toga imate razumevanja za staru otomansku "demokratiju", nekada nadobudne "mladoturke" i moderne aspiracije Turske ka EUroNATO krvožeđem (mislim na 1999. i brljotine u RS/Bih pre toga!), neka vam je Ataturk u pomoći!
Inače, u Nišu vlada vrlo nepodeljeno mišljenje da su kasetne bombe bacili 1999. na nišku nejač bacili upravo turski avioni, u znak osvete prema još ponekom "nesređenom računu", malo zbog obaranja njihovih aviona dan-dva pre tog masakra, a malo i zbog srpske pobede pre 150-200 godina.
Daleko im lepa kuća!
Preporuke:
0
0
10
sreda, 26 avgust 2009 10:31
Dušan Kovačev
Izvinjavam se čitaocima.
U ovom tekstu su mi se nepažnjom potkrale dve velike faktografske greške.
Veoma hvala čitaocima koji su ih uvideli i odmah reagovali.
Stav čitalaca Nove srpske političke misli uverio me je da su vrednosti građanskog društva izgrađene na zdravom, kritičkom osnovu.
.jpg)
Na seminarima na svetski poznatim univerzitetima, mozete redovno da cujete nekog treceg sekretara austrijske ambasade kako deklamuje da su Srbi izazvali Prvi svetski rat?!
Mein Gott!
Kada ga upitate o politicko-ekonomskoj situaciji tog vremena,odnosa sila u Evropi i njihovim pretenzijama,tu nastaje problem...
Znacajan broj turskih intelektualaca i diplomata nije se odrekao Osmanskog carstva,naprotiv.Cak traze reviziju i novo vrednovanje tog perioda.Po nagovestajima treba da se odrzi na univerzitetu u Hajdelbergu.
Ako pomenuti Burgermeister(umlaut na u) bude prisutan ,svasta moze da se ocekuje...
Odlicna analiza.
Ćele kula nije na Čegru već u Nišu.
Podignuta je od lobanja srpskih vojnika poginulih na brdu Čegar pored Nisa, a ne kod Deligrada koji se nalazi u blizini Aleksinca.
Što se tiče podizanja spomenika turskoj vojci predlažem da se podignu i spomenici drugim okupatorskim vojskama (njemačkoj, austrougarskoj, bugarskoj, mađarskoj i dr.) čime bismo dokazali da smo pravi "Europljani".
Ako i posle toga imate razumevanja za staru otomansku "demokratiju", nekada nadobudne "mladoturke" i moderne aspiracije Turske ka EUroNATO krvožeđem (mislim na 1999. i brljotine u RS/Bih pre toga!), neka vam je Ataturk u pomoći!
Inače, u Nišu vlada vrlo nepodeljeno mišljenje da su kasetne bombe bacili 1999. na nišku nejač bacili upravo turski avioni, u znak osvete prema još ponekom "nesređenom računu", malo zbog obaranja njihovih aviona dan-dva pre tog masakra, a malo i zbog srpske pobede pre 150-200 godina.
Daleko im lepa kuća!
U ovom tekstu su mi se nepažnjom potkrale dve velike faktografske greške.
Veoma hvala čitaocima koji su ih uvideli i odmah reagovali.
Stav čitalaca Nove srpske političke misli uverio me je da su vrednosti građanskog društva izgrađene na zdravom, kritičkom osnovu.